Zamisli da putuješ svetom, deo si međunarodne digitalne zajednice, zarađuješ za život na dalekim destinacijama… Skoro svi su bar jednom maštali o tome kako je biti digitalni nomad. Međutim, da li je to baš tako jednostavno kao što se čini na prvi pogled?
Digitalni nomadi su profesionalci koji svoj posao ne vezuju za jedno mesto ili kancelariju i koriste tehnološke inovacije i modernu kulturu za rad na daljinu. Kako je tehnologija poslednjih godina dramatično preoblikovala radno okruženje, mnogi su zamenili kancelarije nekim dalekim destinacijama. Ključna prednost digitalno-nomadskog načina života jeste mogućnost i fleksibilnost rada na daljinu. Kako bi ovakav način rada bio uspešan, digitalni nomadi koriste bežični internet (Wi-Fi), pametne telefone, Voiceover IP i druge cloud aplikacije koje omogućuju rad na daljinu. Digitalni nomadi mogu takođe da koriste i hub-ove, kafiće, tuđe kuće o kojima vode računa, kao i zajedničke kancelarije.
Strateškim izborom lokacije, digitalni nomadi mogu iskoristiti razlike u valuti i životnim troškovima kako bi svoje poresko opterećenje sveli na minimum i maksimalno uvećali profit. Čak i u razvijenim zemljama visokog životnog standarda, digitalni nomadi često koriste preferencijalni poreski tretmana koji im omogućava da zadrže veći deo svoje zarade.
Međutim, pakovanje, putovanje iz jedne zemlje u drugu uz svakodnevni rad na laptop-u nije baš tako jednostavno. Postoji veliki broj faktora koje treba imati u vidu prilikom izbora životnog stila digitalnog nomada. Na vrhu liste su pasoši, porezi i brzina interneta. Takođe, ne treba zaboraviti ni vizu (ne govorimo o „visa“ kreditnoj kartici, iako ni to ne bismo smeli da izostavimo). Naime, viza omogućava ulazak, napuštanje i boravak u zemlji na određeno vreme ili čak trajno. Ne postoji univerzalno pravilo o vizama, budući da se uslovi za vize razlikuju od zemlje do zemlje. U većini zemalja, digitalnim nomadima nije dozvoljen rad tokom boravka za koji nije potrebna viza ili sa turističkom vizom. Zapravo, strancima je upravo potrebna radna viza da bi zakonito radili. Briga o tome da li obavljate rad u skladu sa propisima zemlje u kojoj se nalazite nije baš najuzbudljiviji deo životnog stila digitalnih nomada.
Srbija je zemlja koja ne zahteva posedovanje vize za imaoce skoro svih stranih pasoša. Drugim rečima, viza nije potrebna za ulazak i boravak u zemlji. Za ograničeni boravak do 90 dana unutar perioda od maksimalnih 180 dana nije potrebno plaćati takse i prolaziti kroz administrativnu proceduru. Pored toga, stranci moraju da prijave svoj boravak u roku od 24 časa od ulaska u zemlju. Ukoliko je vaš cilj poseta Srbiji duža od 90 dana, morate se prijaviti i zatražiti boravišnu dozvolu preko Ministarstva unutrašnjih poslova.
Postoje dva moguća scenarija za digitalne nomade u ovom pogledu. Prvi – podrazumeva da će digitalni nomad postati poreski nerezident u matičnoj državi (ovo se ne odnosi na američke državljane), a da pritom neće postati poreski rezident u bilo kojoj drugoj zemlji. Vredno je pomena da se u gotovo svim jurisdikcijama postaje poreski rezident nakon 183 dana boravka. Drugi – podrazumeva dobijanje boravišne dozvole u jednoj zemlji i boravak u njoj.
Vraćamo se na Srbiju. S obzirom na to da je još uvek uvoznik neto kapitala, Srbija je uvela ograničenu poresku obavezu, što znači da oporezuje samo imovinu koja se nalazi na njenoj teritoriji i prihod koji potiče od takve imovine. Poreski rezidenti podležu neograničenoj poreskoj obavezi, dok se nerezidenti oporezuju samo na osnovu porekla svojih prihoda i imovine.
U cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, Srbija ne oporezuje dohodak stranog porekla. Naime, Srbija, kao država prebivališta, ne oporezuje dohodak stranog porekla. Sledstveno, navedeni dohodak oporezuje isključivo država porekla. Ovim metodom smanjuju se administrativni troškovi i troškovi usklađivanja kako za poreske organe, tako i za poreske obveznike.
Međutim, ne bi trebalo zanemariti činjenicu da navedena metoda nije u skladu sa principom nediskriminacije kao jednim od osnovnih principa međunarodnog poreskog prava. Naime, pozitivna diskriminacija po osnovu rezidenstva poreskog obveznika zapravo predstavlja izuzetak od principa nediskriminacije.
U cilju podsticaja razvoja digitalnih tehnologija i start-up kompanija, Srbija je nedavno uvela poreske olakšice[1] kojim su digitalni nomadi oslobođeni plaćanja poreza na dohodak tokom prvih 90 dana boravka u Srbiji.
Ova olakšica omogućava izuzimanje od plaćanja poreza na dohodak nerezidenta koji na teritoriji Srbije provede najviše do 90 dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odgovarajućoj poreskoj godini. Naime, olakšica se primenjuje ukoliko se posao obavlja za nerezidentnog nalogodavca. Drugim rečima, prihod ostvaren tokom ovog perioda neće se smatrati prihodom poreklom iz Srbije i stoga neće biti oporezovan u Srbiji.
Ove mera uvedena je kao podsticaj stranim državljanima da privremeno dođu i rade u Srbiji. U osnovi, iako daje oslobođenje od plaćanja poreza na dohodak, Srbija bi imala korist od uvećane potrošnje, odnosno prohoda od PDV-a. Ipak, ovaj podsticaj ne obećava pozitivne rezultate u pogledu privlačenja digitalnih nomada u Srbiju, budući da oni ionako neće morati da plate porez Srbiji, već to čine u svojim matičnim zemljama.
Dakle, ne zaboravimo da Srbija treba da razvije jedinstveni poreski sistem kako bi privukla sve brojniju populaciju digitalnih nomada. Primena atraktivnih poreskih podsticaja za podršku rastućem trendu načina života nezavisnog od lokacije mogla bi da učini našu zemlju poželjnim mestom za boravak. Uvođenje nove poreske politike trebalo bi da se zasniva na dobro strukturisanim merama koje omogućavaju paušalno izuzimanje od oporezivanja dohotka nerezidenata. Ova metoda je siguran način da se digitalnim nomadima pruže adekvatni benefiti. Što je još važnije, Srbija bi prenela snažnu poruku da je progresivna i inovativna zemlja koja ide u korak sa društvom koja se brzo transformiše.
Pandemija COVID-19 učinila je rad na daljinu zastupljenijim nego ikad i udaljila milione iz svojih kancelarija. Da li bi novonastala situacija mogla navesti zaposlene da napuste svoje fotelje i postanu digitalni nomadi?
Pandemija bi mogla da, na različite načine, utiče na koncept rada digitalnih nomada. Naime, sve veći broj kompanija najavljuje da dugoročno planira da omogući rad na daljinu u mnogo većem stepenu. Ovo milionima ljudi daje mogućnost da postanu digitalni nomadi – i mnogi to čine.
Međutim, umesto da putuju iz zemlje u zemlju, mnogi digitalni nomadi ostaju u svojim domovima zbog uvođenja zabrane putovanja. U jeku pandemije COVID-19, digitalni nomadi mogu poželeti da se „usidre“ na jednom mestu te da manje putuju.
Jedno je sigurno, tradicionalni radni obrasci se menjaju; mnogi su u mogućnosti da zarađuju za život putujući svetom. Ipak, važno je mudro izabrati destinaciju. U tom kontekstu, Srbija je preduzela prve korake da svoj sistem oporezivanja učini atraktivnijim tako što je oslobodila plaćanja poreza na dohodak nerezidente koji u Srbiji borave do 90 dana, a posao obavljaju za nalogodavca nerezidenta.
[1] Zakon o porezu na dohodak građana, „Sl. glasnik RS“ br. 5/2020, čl. 9b.
Autori: Jelena Škorić, Nadja Kosić i Jovana Trivunović
