Evropska komisija („Komisija“) je 22. jula 2019. godine objavila da je usvojila novo Obaveštenje o povraćaju nedozvoljene i neusklađene državne pomoći („Novo obaveštenje“). Cilj donošenja Novog obaveštenja je da budu obuhvaćena dosadašnja postignuća u ovoj oblasti, kroz odluke Komisije i praksu sudova EU.
Dokument je nastao kao rezultat javnih konsultacija održanih sa relevantnim akterima iz reda državnih organa, građana, kompanija i drugih organizacija. Države članice Evropske unije i nadzorno telo EFTA su takođe učestvovali u izradi Novog obaveštenja.
U poređenju sa prethodnim Obaveštenjem iz 2007. godine, Novo obaveštenje detaljnije uređuje kako Komisija može pomoći državama članicama u sprovođenju povraćaja nedozvoljene državne pomoći. S tim u vezi, Komisija može, između ostalog, predložiti način izračunavanja kamate na povraćaj sredstava, ponuditi primere ugovora o namenskom računu (engl. escrow agreements) za privremeno deponovanje sredstava kao povraćaj pomoći i obaveštavati države članice o privremenom ili konačnom okončanju postupka povraćaja.
Komisija se odlučila za oštriji pristup i aktivnije učešće u procesu povraćaja, posebno u delu koji se tiče utvrđivanja korisnika pomoći. Za razliku od ranije prakse, u slučaju da Komisija svojom odlukom ne utvrdi ko su korisnici pomoći, sada ima obavezu da predloži državi članici metodologiju po kojoj bi država članica to učinila.
Pored toga, Novo obaveštenje sadrži odredbe o slučajevima i uslovima pod kojima povraćaj nedozvoljene državne pomoći alternativnim putem može biti odobren. U tom smislu, povraćaj u naturi i prebijanje potraživanja se smatraju prihvatljivim, dok odlaganje povraćaja ili plaćanje u ratama nakon roka predviđenog za povraćaj nisu dozvoljeni.
Sve ovo govori u prilog tome koliko je za Komisiju bitno pitanje povraćaja nezakonito dodeljene državne pomoći. U tekstu Novog obaveštenja ogleda se spremnost Komisije da koristi sva raspoloživa sredstva kako bi osigurala da će države članice postupati u skladu sa pravilima unutrašnjeg tržišta u oblasti državne pomoći.
Pouke za Srbiju?
Kao deo procesa pristupanja, Srbija je u obavezi da harmonizuje svoj pravni sistem sa pravnim sistemom Evropske unije. Usklađivanje pravnog okvira u oblasti državne pomoći sa pravnim tekovinama Evropske unije pokazalo se kao prilično veliki izazov za Srbiju. U novom izveštaju o napretku navedeno je da је „[p]rioritetno [je] da Srbija pristupi rešavanju pitanja neispunjavanja obaveza iz SSP, naročito u pogledu kontrole državne pomoći “.
Imajući u vidu da je u toku izrada novog Zakona o kontroli državne pomoći, može se očekivati da će Srbija nastojati da poboljša svoj pravni okvir u oblasti državne pomoći preuzimanjem pojedinih rešenja sadržanih i u Novom obaveštenju. Kako se mnogi u Srbiji nadaju, usvajanje ovog dokumenta može uticati da se obrati više pažnje na pravila i postupke u oblasti povraćaja državne pomoći.
