Nemački organ nadležan za zaštitu konkurencije (Komisija) doneo je odluku koja će imati značajan uticaj kako na politiku privatnosti kompanije Fejsbuk (Facebook), tako i na primenu prava konkurencije na društvene mreže.
Unutrašnje razdvajanje podataka
Komisija je kompaniji Fejsbuk nametnula dalekosežna ograničenja u vezi s njihovom politikom obrade podataka. Sve do sada, njeni korisnici mogli su da koriste platformu samo ako bi se saglasili sa uslovima korišćenja po kojima se podaci korisnika mogu prikupljati i van platforme, uključujući tu kako veb-sajtove i aplikacije u vlasništvu kompanije, tako i treća lica. Ovi podaci mogli su se kombinovati i dodeljivati korisnikovom nalogu na Fejsbuku, na taj način omogućavajući kompaniji da stvori jedinstvenu bazu podataka o svakom pojedinačnom korisniku.
Komisija je zaključila da postoje dve grupe trećih lica koje služe kao izvori iz kojih Fejsbuk dobija podatke korisnika. S jedne strane, postoje servisi u vlasništvu kompanije Fejsbuk (Facebook), kao što su WhatsApp i Instagram. S druge strane, postoje veb-sajtovi i aplikacije u vlasništvu trećih lica koji su ugradili takozvane „Facebook Business Tools“, kao što su „Facebook Analytics“, dugme „Like“ ili prijavljivanje posredstvom naloga na Fejsbuku. Ovi podaci se putem interfejsa aplikacije prenose ka Fejsbuku istog trenutka kada korisnik prvi put otvori veb-sajt ili instalira aplikaciju. Čak i u slučaju da je korisnik blokirao web tracking u podešavanjima pretraživača ili uređaja, Fejsbukovi uslovi korišćenja omogućavaju platformi da kombinuje te podatke s korisnikovim nalogom na Fejsbuku i da ih koristi. Na osnovu navedene razlike u pogledu izvora podataka, Komisija je propisala sledeće:
Navedena ograničenja imaće različite posledice. Pre svega, da bi se podaci dodeljivali korisnikovom nalogu na Fejsbuku, neophodan je korisnikov dobrovoljni pristanak za to. Ukoliko pak ovakvog pristanka nema, Fejsbuk ne sme da odbije da pruži svoje usluge. Fejsbuk će morati da prilagodi svoje uslove korišćenja i politiku obrade podataka tako da više ne postavlja prikupljanje i korišćenje podataka sa drugih veb-sajtova i aplikacija kao neophodan uslov za korišćenje platforme.
Predsednik Komisije Andreas Munt (Andreas Mundt) izjavio je: „U vezi s budućom politikom obrade podataka kompanije Fejsbuk (Facebook), sprovodimo nešto što bi se moglo okarakterisati kao njeno unutrašnje razdvajanje podataka. U budućnosti više neće biti dozvoljeno da Fejsbuk prinudi svoje korisnike da se saglase s praktično neograničenim prikupljanjem i dodeljivanjem podataka koji potiču van platforme korisničkih naloga na Fejsbuku. Kombinovanje izvora podataka je u velikoj meri doprinelo tome da Fejsbuk bude u prilici da stvori jedinstvenu bazu podataka za svakog pojedinačnog korisnika i na taj način stekne moć na tržištu.“
Fejsbuk ima dominantan položaj na nemačkom tržištu društvenih mreža
Komisija je takođe ispitivala relevantno tržište društvenih mreža u Nemačkoj i pritom došla do zaključka da Fejsbuk ima dominantan položaj, sa tržišnim udelom zasnovanom na broju korisnika od preko 90%. Drugi slični servisi, kao što su WhatsApp, YouTube, Snapchat, LinkedIn, Twitter, Pinterest i Instagram nisu uključeni u relevantno tržište proizvoda zbog toga što se usluge koje oni pružaju samo delimično poklapaju sa onima koje pruža Fejsbuk. Štaviše, naznačeno je da se navedeni tržišni udeo ne bi značajno izmenio čak i da su ovi servisi uključeni u relevantno tržište proizvoda, uzimajući u obzir činjenicu da skoro svi oni najpopularniji pripadaju Fejsbuk grupi.
Komisija je došla do zaključka da je Fejsbuk suštinski činio takozvanu „eksploatativnu zloupotrebu“, gde se kao kompanija s dominantnim položajem na tržištu koristio praksom koja je štetila i korisnicima i konkurentima na tržištu.
Fejsbuk ne prihvata odluku
Na ovu odluku Komisije Fejsbuk je reagovao tako što je objavio post na blogu u kojem navodi da „se odlukom Komisije pogrešno primenjuje nemačko pravo konkurencije s ciljem da postavi različita pravila koja se primenjuju samo na jednu kompaniju“ i da će pravdu tražiti na sudu. Glavni argumenti kompanije su sledeći:
Šira slika
Zaštita podataka se u poslednje vreme nameće kao veoma važno pitanje u Evropi, zbog čega je i došlo do usvajanja GDPR i njegovog stupanja na snagu 25. maja 2018. godine.
Fokus nacionalnih regulatora stavljen je na globalne tehnološke kompanije za koje podaci zapravo predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata poslovnog modela. Te kompanije će morati da ulože ozbiljne napore kako bi uskladile svoje politike u vezi sa zaštitom podataka sa sve strožim regulatornim zahtevima. Nedavna kazna od 50 miliona evra koja je izrečena kompaniji Gugl (Google) može poslužiti kao indikativan primer eventualnih posledica do kojih može doći zbog kršenja pravila o zaštiti podataka.
Navedeni slučajevi su vrlo specifični jer kod njih dolazi do preklapanja pravila o zaštiti podataka i pravila o zaštiti konkurencije. Kršenje pravila o zaštiti privatnosti od strane velikih tehnoloških kompanija direktno utiče na ostale učesnike na tržištu, stvarajući tako probleme u vezi sa zaštitom konkurencije. Izvesno je da će predstojeći period doneti mnogo zanimljivih događaja koji se tiču kako zaštite podataka, tako i zaštite konkurencije.
