Ova Studija posebno dobija na značaju ukoliko se posmatra u kontekstu izazova sa kojima se EU trenutno suočava, kao što su: uticaj Brexita na budžet EU i njegove posledice po političke i ekonomske interese EU, uspon populističkih stranaka u državama članicama i prilično spor ekonomski rast koji se beleži u Evropi. Cilj Studije je analiza mogućeg porasta godišnjeg BDP-a Evropske unije, do kojeg bi došlo ukoliko bi pojedine inicijative Evropskog parlamenta bile usvojene i realizovane u praksi. Naime, cilj Studije je da pokaže da nedostatak zajedničke akcije na evropskom nivou u pojedinim oblastima može rezultirati u smanjenju produktivnosti čitave ekonomije, i/ili u neostvarivanju dobiti koja bi bila od koristi za čitavo društvo. Planirano je da Studija obuhvati petogodišnji institucionalni ciklus, od 2014. do 2019. godine, pa je tako prvo izdanje Studije objavljeno u martu 2014. godine, a pre izdanja koje je predmet ovog članka, Studija je imala još dva ažurirana izdanja – u julu 2014. godine i aprilu 2015. godine („Izdanje iz 2015. godine“).
Rezultati poslednjih analiza navedenih u Studiji su sledeći: ekonomija Evropske unije mogla bi da „zaradi“ 1.75 biliona evra godišnje (što predstavlja 12% BDP-a Evropske unije, koliko je on iznosio u 2016. godini), ukoliko bi određene mere bile usvojene pred Evropskim parlamentom. Neke od ovih mera biće predstavljene dalje u tekstu.
Postoje dve glavne razlike u Studiji, u poređenju sa Izdanjem iz 2015. godine: (1) Obračunata dobit: dok je u Izdanju iz 2015. godine predviđena potencijalna dobit u visini od 1597 milijardi evra godišnje, verzija iz 2017. godine predviđa 1751 milijardu evra, i (2) Analizirane stavke: određene nove mere nalaze se u Studiji, dok su pojedine isključene. Izdanje iz 2015. godine sadržalo je analizu 25 mera, dok je verzija iz 2017.godine šira i obuhvata 34 mere. Potrebno je imati u vidu da je u verziji Studije iz 2017. godine više pažnje posvećeno zaštiti ljudskih prava, budući da ista sadrži mere koje se odnose na zaštitu kategorija društva čija su prava, kako nas istorija uči, najpodložnija kršenju, ili onih kategorija društva koje nisu u mogućnosti da se samostalno staraju o zaštiti svojih prava, na primer: „Suzbijanje nasilja nad ženama“ (Mera 22 u Studiji), „Zaštita osetljivih kategorija odraslih osoba“ (Mera 26 u Studiji), itd.
Iako se obe verzije sastoje od osam odeljaka u okviru kojih su Mere navedene i analizirane, ovi odeljci se ne podudaraju. Jedna od najvažnijih novina jeste dodavanje novog odeljka pod nazivom „Suzbijanje poreskih prevara i poreskih evazija“, u okviru koga su analizirane dve Mere – „Mera usmerena na borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza na dobit pravnih lica“ za koju je procenjeno da godišnje može doneti do 160 milijardi evra, i „Suzbijanje prevara u pogledu plaćanja poreza na dodatu vrednost“, za koju je procenjeno da može doneti 9 milijardi evra godišnje.
Takođe je značajno imati u vidu da je u verziji Studije iz 2017. godine prepoznata poslednja, i svakako, najvažnija promena u međusobnim odnosima država EU u skorašnjem periodu, koja je rezultat migrantske krize i nezabeleženog priliva izbeglica i migranata, koji su sa Srednjeg istoka stigli do Evropske unije. Naime, ovi događaji doveli su do ponovnog uspostavljanja granica između pojedinih država Šengena, time ugrožavajući buduće efekte Šengenske zone, jednog od najvećih dostignuća politike EU. Ove promene takođe imaju finansijske posledice, što je razlog njihovog uključivanja u Meru 13 Studije, nazvanoj „Cena nepostojanja Šengena“: Uticaj ponovnog uspostavljanja graničnih prelaza“, u kojoj su procenjeni potencijalni troškovi ponovnog uspostavljanja graničnih prelaza između država Šengenske zone, u pogledu infrastrukture i angažovanja službenika (procena troškova iznosi do 20 milijardi evra odmah, i od 2 do 4 milijarde evra godišnje (za godišnje troškove poslovanja)), kao i kašnjenja za fizička lica i privredne subjekte (procena očekivanih troškova je u iznosu od 100 do 230 milijardi evra u periodu od 10 godina), ukoliko bi cela Šengenska zona bila ukinuta na neodređeni period.
Naročito je potrebno imati u vidu Meru čija primena će, po predviđanjima, imati za posledicu ostvarivanje najvećeg prihoda, nazvanu „Unapređenje jedinstvenog evropskog tržišta“ (verzija Studije iz 2017. godine), kojoj je naziv promenjen iz „Uspostavljanje i unapređenje jedinstvenog tržišta za potrošače i građane“, kako je glasio u Izdanju iz 2015. godine. Očekuje se da će ova Mera za posledicu imati ostvarivanje prihoda od 615 milijardi evra godišnje. U Studiji je predložena strategija koja bi najverovatnije imala najviše uspeha u postizanju potpunog ekonomskog potencijala jedinstvenog tržišta, kao i mere neophodne za sprovođenje ove strategije. Studija ukazuje na to da, iako je već postignut visok nivo integracije tržišta, i iako je ista od izuzetnog ekonomskog značaja za države članice EU, ove države saglasne su da navedeno tržište i dalje ima mnogobrojne nedostatke, kao i da nije ispunilo očekivanja, što dovodi do gubitaka i troškova za ekonomiju EU, te je njegov dalji razvoj neophodan.
U Studiji je takođe istaknuto će potencijalna korist tek biti utvrđena, kao i da bi dalji razvoj „klasičnog jedinstvenog tržišta“ mogao dovesti do povećanja BDP-a EU za 615 milijardi evra godišnje, ukoliko bi preostale prepreke bile uklonjene. Ovaj iznos poklapa se sa onim koji je bio predviđen u Izdanju iz 2015. godine, ali su u verziju Studije iz 2017. godine uključena i nova istraživanja sprovedena pod okriljem Evropskog parlamenta, nakon što je Izdanje iz 2015. godine izdato: Naime, u Studiji se navodi nov dokument izdat u januaru 2016. godine, u kome je istaknuto da bi potpuno uvođenje jedinstvenog tržišta (što se odnosi, pored „klasičnog jedinstvenog tržišta“, i na nove mere), moglo dovesti do prihoda od čak i do jednog biliona evra godišnje 1, ali da je u ostvarivanju navedenog cilja ostalo još uvek mnogo posla.
Ostaje nam da vidimo kako će budući razvoj političke situacije, naročito uticaj Brexita, uzdrmati EU i uticati na gore pomenute uštede, kao i na put Republike Srbije ka članstvu u EU.
Kako biste pročitali Studiju, posetite „Mapiranje neevropskih troškova u periodu od 2014-2019. godine“.
