Među predloženim izmenama i dopunama, a čiji je zajednički cilj usklađivanje domaćeg prava sa zahtevima iz Poglavlja 6 (Pravo privrednih društava) za pristupanje Evropskoj uniji, kao i napredak Srbije na Doing Business listi Svetske banke, nalaze se i one koje se tiču položaja manjinskih članova i akcionara. Naime, budući da je stepen zaštite njihovih prava identifikovan kao jedna od osnovnih slabosti našeg pravnog sistema, pa je Srbija u Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za period 2016-2017 po predmetnom kriterijumu svrstana na čak 134. mesto, odnosne izmene i dopune se u značajnoj meri bave i ovom problematikom.
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona privrednim društvima („Nacrt“) revidira postojeća prava manjinskih članova i akcionara, ali unosi i određene novine. Pregled najznačajnijih izmena i dopuna sledi u nastavku.
Manjinski članovi ne mogu ugovoriti odricanje od prava glasa
Aktuelni Zakon o privrednim društvima sadrži odredbu prema kojoj svaki član društva s ograničenom odgovornošću ima pravo glasa u skupštini srazmerno učešću svog udela u osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno. Navedeno praktično znači da osnivačkim aktom može biti predviđeno da manjinski član, bez obzira na posedovanje udela, nema niti jedan glas u okviru skupštine društva. Nacrt, međutim, predviđa da svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno svom udelu u društvu, s tim da se osnivačkim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa uopšte. Na ovaj način, pruža se izvesna zaštita manjinskim članovima, u smislu da moraju imati najmanje jedan glas.
Niži pragovi za sazivanje sednice doo-a
Nadalje, prema trenutno važećem rešenju, sednica skupštine društva s ograničenom odgovornošću se obavezno saziva onda kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 20% glasova. Nacrt, pak, smanjuje navedeni procenat na 10%, osim ukoliko je osnivačkim aktom određeno da to pravo pripada i članovima koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.
Niži pragovi za predlaganje dnevnog reda skupštine doo-a
S tim u skladu, Nacrt takođe predviđa mogućnost da jedan ili više članova društva s ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju najmanje 5% udela u osnovnom kapitalu društva, umesto do sada predviđenih 10%, mogu putem pisanog obaveštenja skupštini staviti dodatne tačke na dnevni red sednice, osim ako je osnivačkim aktom to pravo dato i članovima koji poseduju ili zastupaju i manji procenat udela u osnovnom kapitalu.
Viši pragovi za prinudni squeeze out
Aktuelni Zakon o privrednim društvima sadrži i odredbu prema kojoj, na predlog akcionara koji poseduje akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva, uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odredaba o isplati nesaglasnih akcionara. Nacrt povećava navedeni procenat na 95% osnovnog kapitala društva, odnosno 95% glasova svih akcionara koji imaju obične akcije. Takođe, Nacrt precizira da se predmetna odluka donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na akcijama, budući da je prethodna formulacija u praksi izazivala polemiku da li akcije na kojima je ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa.
Shodno tome, dok trenutno važeće rešenje predviđa da je kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva u obavezi da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev, Nacrt povećava odnosni procenat takođe na 95%.
Veća transparentnost poslovanja u korist manjinskih vlasnika
Takođe, predloženim izmenama i dopunama uvodi se obaveza društva da, pri odobravanju zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, a u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili radnje prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva prema poslednjem godišnjem bilansu stanja, pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog posla ili radnje. Odnosni izveštaj čini sastavni deo odluke kojom se odobrava takav pravni posao, odnosno pravna radnja. Takođe, Nacrt predviđa i obavezu društva da na svojoj internet stranici ili internet stranici Agencije za privredne registre objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji u kojoj postoji lični interes, sa njihovim detaljnim opisom, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, a sve u roku od 15 dana od dana zaključenja tog posla, odnosno preduzimanja te radnje.
Izvesniji rokovi za isplatu dividende
Jedna od novina iz Nacrta, koja je od značaja za sve, pa i za manjinske akcionare, jeste odredba koja se odnosi na isplatu dividende. Naime, Nacrt precizira da isplata dividende ima biti izvršena u roku koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o tome. Imajući u vidu da se na isplatu dividende do sada neretko čekalo i po nekoliko godina, cilj ovog rešenja je da se takva praksa u budućnosti spreči.
Za kraj, prelazne i završne odredbe Nacrta predviđaju da će se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima primenjivati od 1. marta 2018. godine, izuzev pojedinih odredaba koje će se primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Budući da je Nacrt prošao kroz fazu javne rasprave, za očekivati je da će rešenja koja trenutno predviđa pretrpeti odgovarajuće izmene do momenta ulaska predloga u proceduru pred Narodnom skupštinom, a u skladu sa datim kritikama i sugestijama. U svakom slučaju, pored strateškog, očekuje se da predmetne izmene i dopune budu i od praktičnog značaja za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja, te razvoj privrede u Srbiji.
Autori: Ognjen Colić i Lara Maksimović, Gecić Law
