Široko nezadovoljstvo javnog i privatnog sektora tokom proteklih meseci doseglo je potpuno novi nivo kada je Privredna komora objavila poziv za konsultacije o primeni Zakona. Privredna komora je ukazala na činjenicu da je primena Zakona, o kojoj će biti reči u nastavku, pokazala da postoji prostor za normativna unapređenja i pozvala svoje članove da učestvuju u formiranju stava privrede o ovom pitanju. Važno je napomenuti da članstvo Privredne komore uključuje najeminentnije predstavnike privrede kako na regionalnom, tako i na internacionalnom nivou.
Iako očekivan, poziv Privredne komore predstavlja značajnu prekretnicu, jer pokazuje da je negodovanje među poslovnim liderima preraslo u širu koaliciju istomišljenika. Takođe, poziv je upućen kao reakcija na agresivno korišćenje ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije Srbije (u daljem tekstu: Komisija) da sprovede nenajavljene uviđaje i naprasno pokrene neuobičajeno veliki broj postupaka, pri tome održavajući pragove za kontrolu koncentracija na neuobičajeno niskom nivou (link).
Postupci Komisije su eskalirali nedavnim objavama o donošenju novog zakona čiji je cilj još efikasnije sprovođenje izvršnih ovlašćenja ovog organa. Ovaj potez, kao i pokretanje postupaka tokom maja 2017. godine, potencijalno ukazuju na nameru da se izigraju / anuliraju određene odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (Novi ZUP), što bi moglo dovesti do onemogućavanja razvoja pravičnog postupanja u predmetima zaštite prava konkurencije u Srbiji kao potpisnici EKLJP. Iako je uobičajeno za Privrednu komoru da učestvuje u procesu donošenja zakona, negodovanje poslovnog sektora je uticalo na Privrednu komoru da se u ime zainteresovanih aktera iz javnog i privatnog sektora uključi u ovaj postupak u mnogo ranijoj fazi.
Privredna komora je u svom pozivu za konsultacije istakla da za razliku od SAD i mnogih evropskih sistema koji obezbeđuju visoke proceduralne garantije i aktivno sudsko angažovanje i kontrolu tokom celog postupka, važeći srpski Zakon ne nudi ni jedno ni drugo. Konkretno, Zakon propisuje izuzetno široka ovlašćenja, uključujući i ovlašćenje za izricanje najvećih novčanih kazni, kojima Komisija raspolaže u svojstvu upravnog organa. Osim toga, iako nenajavljeni uviđaji predstavljaju sredstvo koje koriste nadležni organi za zaštitu konkurencije širom sveta, u Srbiji se isti mogu sprovoditi bez ikakvog neposrednog sudskog nadzora (ex ante ili ex post), a odnosna stranka je o uviđaju obaveštena tek u trenutku sprovođenja istog. Takođe, poziv Privredne komore ukazuje i na pitanja procesne prirode.
Prema našem mišljenju, važeći zakon omogućava Komisiji da vodi postupke bez poštovanja osnovnih procesnih garancija, usmene rasprave i sudske kontrole, istovremeno izričući kazne u visini do 10% godišnjeg prihoda (zapravo najveći iznos novčane kazne poznat srpskom pravnom sistemu).
Još jedan faktor koji je mogao izazvati reakciju Privredne komore jeste činjenica da je aktuelno rukovodstvo Komisije, za razliku od njegovih opreznijih prethodnika, odlučilo da široko postavljena ovlašćenja i apsolutnu slobodu odlučivanja iskoristi na iznenađujuće agresivan način. Navedena tvrdnja proizilazi iz činjenice da je Komisija povećala svoje aktivnosti i to baš u ovom trenutku, neposredno pred početak primene dugoočekivanog Novog ZUP 1. juna 2017. godine. Štaviše, iako Komisija nije pokazala strah u borbi sa najvećim tržišnim igračima – istragama su obuhvaćeni Banca Intesa, Philip Morris, BAT, Ferrero, Frikom, Advokatska komora Srbije, EPS Distribucija i mnogi drugi – ovaj naočigled pozitivan razvoj događaja propraćen je ozbiljnim kršenjem procesnih garancija, težnjom ka ispunjenju nejasnih političkih ciljeva, kao i sveobuhvatnom arbitrernosti u postupanju, bez sudskog nadzora.
U cilju prikupljanja najboljih primera prakse u primeni određenih propisa, Privredna komora je istakla niz predloga i potencijalnih rešenja. Kako je navedeno u pozivu, Privredna komora se fokusirala na zakonska rešenja iz Evropske unije, prvenstveno imajući u vidu težnju Srbije ka punopravnom članstvu u EU. Konkretnije, Privredna komora u pozivu ukazuje na austrijski model, koji takođe postoji u Švedskoj, Finskoj, SAD i Kanadi, a koji podrazumeva jasno razdvajanje istražne i funkcije odlučivanja u postupcima zaštite konkurencije.
Izbor austrijskog modela je veoma razumljiv s obzirom na sličnosti između dve države i blisku ekonomsku saradnju njihovih privrednih komora, a koja će omogućiti sticanje neophodnog znanja od iskusnog međunarodnog partnera u primeni ovog modela. Štaviše, gospodin Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, nedavno je izjavio da Privredna komora ima za cilj „da omogući austrijskim kompanijama da se u Srbiji osećaju kao kod kuće, kao i da im Privredna komora Srbije pruži pomoć i usluge koje odgovaraju onima koje dobijaju od austrijskih privrednih komora„(link).
Konačno, angažovanje Privredne komore Srbije jeste poziv široj javnosti za preko potrebno učešće u otvorenoj raspravi o Zakonu, čiji je cilj zaštita procesnih garancija, ljudskih prava i pravne sigurnosti pri poslovanju u Srbiji, što je najavljeno i u gore navedenom članku na ovu temu. Kao što je istaknuto, jedino transparentna rasprava može obezbediti da novi Zakon o zaštiti konkurencije štiti konkurenciju, podstiče razvoj slobodnog tržišta, istovremeno štiteći ljudska prava pojedinaca i učesnika na tržištu propisanih Novim ZUP i garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i Ustavom Republike Srbije.
U priloženom PDF dokumentu se može videti gore pomenut poziv za konsultacije od strane Privredne Komore.
Autori: Bogdan Gecić i Ognjen Popović, Gecić Law
Ovaj članak je objavio Thomson Reuters/Practical Law i sa njihovom dozvolom dostupan je na našem sajtu.
