Svakodnevno se susrećemo sa radom online platformi, ali da li zapravo znamo kako rad na njima funkcioniše? Rad na platformama je potpuno nov način organizovanja plaćenog rada. Korisnici mogu pristupiti širokom spektru plaćenih usluga, koje ove platforme nude. Primeri nekih od svetski poznatih platformi su Uber, Wolt, Deliveroo, Glovo i mnoge druge.
Kako korisnici tako i radnici u velikoj meri profitiraju od platformske ekonomije. Digitalne platforme olakšavaju zaposlenje i zarade bez obzira na socioekonomski položaj jer nemaju zahtevne uslove i pružaju fleksibilno radno vreme. Na isti način digitalne platforme pružaju mnoge pogodnosti i korisnicima jer povećavaju izbor i efikasnost usluga. Iz tog razloga, platformska ekonomija izuzetno brzo raste. Prema Evropskoj komisiji (Komisija) platformska ekonomija je donela oko 20 milijardi evra prihoda za EU samo u 2020.godini, a u samoj EU je bilo više od 500 operativnih digitalnih platformi i preko 28 miliona platformskih radnika.
Trenutno, platformski radnici su uglavnom zaposleni samostalno kao preduzetnici ili preko agencije kao posrednika. To znači da imaju mali ili nikakav pristup zaštiti na radu, uključujući prava na kolektivno pregovaranje, zaštitu zdravlja i bezbednosti, i programe socijalne sigurnosti, i to je tako u većem delu Evrope zbog nejasnog pravnog okvira oko njihovog statusa. Pored toga, njihovi prihodi su retko predvidljivi, a uslovi rada se razlikuju u zavisnosti od vrste platforme.
U cilju obezbeđivanja održivog rasta poslovanja s jedne strane i obezbeđivanja boljih uslova rada platformskim radnicima, Komisija je predložila Direktivu o poboljšanju uslova rada u sektoru digitalnih platformi (Predložena direktiva) u decembru 2021. Direktiva daje listu zahteva koji pomažu u određivanju kriterijuma za klasifikovanje platforme kao poslodavca. Predloženom direktivom, platforma se pravno pretpostavlja kao poslodavac ako ispunjava određene uslove. Predviđa se da bi između 1,7 miliona i 4,1 milion ljudi moglo biti reklasifikovano u zaposlene zbog novih smernica.
Kada dođe do toga da su platformski radnici klasifikovani kao zaposleni oni će imati: plaćene praznike, odmor, pravo na minimalnu platu, bezbednost i zdravstvenu zaštitu, porodiljsko odsustvo, penziono pravo kao i osiguranje od povreda na radu.
Ovo će sigurno biti veliki korak ka promeni prava platformskih radnika, koja nisu u potpunosti zaštićena na nivou EU. S druge strane, platforme će se oslanjati na činjenicu da će se ista pravila primenjivati širom EU, čineći njihov poslovni model održivim.
Kada je u pitanju Zapadni Balkan, situacija je skoro ista kao u većini zemalja EU. Platforme ne deluju kao zvanični poslodavac, već se radnici angažuju kao samozaposleni osnivanjem preduzetničkih kompanija, ili preko agencija. U nekim slučajevima agencije, na primer, zadrže pravo da retroaktivno otpuste radnika dan pre povrede, sa ciljem da ga spreče da ostvari pravo na osiguranje. Trenutne pravne norme dozvoljavaju platformama da ih tumače u svoju korist, a rad inspekcije često ne štiti prava radnika zbog nejasnog zakonskog okvira. Pored toga, platformski radnici se često zapošljavaju na određeno vreme, pa zbog toga ne ostvaruju svoja prava na socijalno i zdravstveno osiguranje, koje je Zakonom o radu rezervisano samo za zaposlene na neodređeno vreme.
Dobra vest je da se radi na unapređenju prava platformskih radnika u EU, što dokazuje i predlog Direktive, koja ne samo da će zaštititi prava radnika, već i obezbediti dovoljnu transparentnost jer će prema predlogu Direktive platforme biti obavezne da vlastima pruže sve informacije u vezi sa svojim poslovanjem i pojedincima koji ih koriste. Naravno i platforme će imati veliku korist u smislu ekonomske održivosti ovog sektora. Iako zemlja Zapadnog Balkana nemaju jasno definisan zakonski okvir prava platformskih radnika, verujemo da će nova Direktiva stimulisati balkanske zemlje da se usklade sa njom što će poboljšati status platformskih radnika, obezbediti održivost platformi, a sve to na radost korisnika.
Autori: Branko Gabrić i Milica Novaković
