U Srbiji je 1. juna 2021. godine stupio na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Zakon“). Usvajanjem Zakona, Srbija je konačno dobila moderan zakon koji reguliše ovu oblast.
Zakon uređuje pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Najpre ističemo da je diskriminacija po polu i rodu bila zabranjena i pre stupanja na snagu ovog Zakona. On potvrđuje dosadašnja načela jednakosti zaposlenih u pravima iz radnog odnosa i zabranu diskriminatornog ponašanja poslodavaca, te posebnu pažnju poklanja diskriminaciji po rodu i polu i zabranjuje je ne samo na radu, već u svim drugim sferama društvenog života. Dakle, Zakon nije okrenut samo poboljšanju položaja žena, kako se često pogrešno smatra, već proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce u svim aspektima.
Jedna od novina je uvođenje pojma – seksualno / polno ucenjivanje. Ovaj pojam obuhvata svako ponašanje lica koje, u nameri činjenja ili nečinjenja dela seksualne prirode, uceni drugog da će u slučaju odbijanja pružanja traženog, protiv njega ili njemu bliskog lica, izneti nešto što može škoditi njenoj / njegovoj časti ili ugledu. Ovaj pojam proširuje značenje termina -seksualno uznemiravanje, te pojačava zaštitu pojedinaca u tom pogledu.
Pored toga, značajno je da Zakon posebno štiti žene koje su na odsustvu sa rada zbog trudnoće i nege deteta. U tom smislu zabranjen je premeštaj zaposlene koja je na odsustvu sa rada zbog trudnoće, na porodiljskom odsustvu, odsustvu sa rada radi nege deteta i odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, na druge poslove ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenu nepovoljnije. Takođe, odsustva iz navedenih razloga ne mogu biti osnov za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje, napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više radno mesto. Štaviše, poslodavac je dužan da nakon porodiljskog odsustva porodilju vrati na poslove, odnosno radno mesto na kome je radila pre odsustvovanja ili na odgovarajuće (druge) poslove, ali ne pod nepovoljnijim uslovima.
Bitno je istaći da poslodavac mora da se trudi da obezbedi podjednak broj muškaraca i žena u organima upravljanja i organima nadzora uz uvažavanje specifičnosti koje proizlaze iz prirode posla, službe ili delatnosti, mesta i uslova rada propisanih merila za izbor, odnosno imenovanje, i drugih objektivnih razloga. Upravo zbog toga, poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u okviru godišnjih planova ili programa rada, koji obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Pored toga, poslodavci su dužni da sačinjavaju i dvogodišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
Suštinski, Zakon naglašava zabrane koje su i do sada postojale, i pri tome pojačava kaznenu politiku. Konkretno, kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije su porasle na čak 2 miliona dinara. Dakle, evidentno je prepoznato da dosadašnja kaznena politika nije dala zadovoljavajuće rezultate, te da ju je neophodno napraviti striktnijom.
Kako će teći implementacija ovog Zakona, ostaje nam da vidimo. Ipak, jasno je da je pisan u skladu sa najvišim evropskim vrednostima, te smatramo da je njegovo donošenje pravi korak u obezbeđivanju dugo proklamovane ravnopravnosti i jednakosti među pojedincima.
