Nedavno smo pisali o nameštanju ponuda i novom uputstvu Komisije za zaštitu konkurencije Srbije za otkrivanje ove nezakonite aktivnosti u postupcima javnih nabavki. U ovom članku se bavimo zanimljivim slučajem koji ilustruje kako se nameštanje ponuda odvija i kako se sa ovom pojavom suočavaju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Telo za zaštitu konkurencije Ujedinjenog Kraljevstva („CMA“) je, nakon pokretanja istrage u 2019. godini, otkrilo postojanje kartelskog ponašanja od strane 10 građevinskih kompanija za poslove rušenja, za koje se sumnja da su nameštale ugovore za rušenje i uklanjanje azbesta vredne više od 150 miliona funti. Pomenuti ugovori dodeljivani su ponuđačima u procesu javnih nabavki organizovanih od strane Centra za obuku londonske policije, robne kuće Selfridžis, Univerziteta u Oksfordu, kao i mnogih drugih gradilišta na području Londona i engleskog Midlendsa.
Nameštanje ponuda, ili u konkretnom slučaju vid nameštanja ponuda – simulirana ili fiktivna ponuda, predstavlja šemu kojom ponuđači dogovaraju da jedan ili više njih ponudi cenovno previsoku ponudu ili ponudu koja ne ispunjava standarde, predodređenu da ne „pobedi“, istovremeno ostavljajući prostor da drugi konkurent „pobedi“ na tenderu. Posledica takve prakse mogu biti veći izdaci poreskih obveznika, uz istovremeno dobijanje proizvoda ili usluga lošijeg kvaliteta.
Sporazum između sedam od deset kompanija podrazumevao je i nagradu od oko 500.000 funti za one koji završe kao gubitnici na tenderima. Samo dve kompanije (Erith i Squibb) porekle su svoje učešće u kartelu u periodu od januara 2013. do juna 2018. godine.
Zakon o konkurenciji Ujedinjenog Kraljevstva, kao i svaki savremeni zakon iz oblasti zaštite konkurencije, poznaje institut pokajničkog programa. Pokajnički program omogućava učesniku na tržištu koji je učestvovao u kartelskoj aktivnosti da stekne imunitet ili da dobije značajno umanjenje kazne u zamenu za otkrivanje kartelskih aktivnosti i pružanje doprinosa u istrazi CMA. U predmetnom slučaju, kompanije Scudder i McGee podnele su zahtev za pristupanje pokajničkom programu, te u nastavku ovog slučaja mogu imati koristi ukoliko nastave da sarađuju i pridržavaju se uslova predvođenih pokajničkim programom.
CMA je 2020. godine objavila „Uputstva za izbegavanje zabranjenog udruživanja u građevinskoj industriji“, sa ciljem isticanja konkretnih problema u ovom sektoru poslovanja, objašnjavajući suštinu i vrste nameštanja ponuda, finansijske i lične posledice za kršenje pravila konkurencije, i konačno, domete negativnih posledica na tržište i krajnje korisnike.
Ostaje nam da vidimo hoće li odgovorna lica kompanija biti suočena sa zabranom vršenja rukovodećih funkcija, za šta CMA pokazuje izuzetnu zainteresovanost u poslednje vreme, da li će biti krivično gonjena ili će odgovorna lica biti osuđena samo na novčane kazne i posledično urušavanje poslovne reputacije. S druge strane, aktuelne odluke nadležnih organa Ujedinjenog Kraljevstva ukazuju na činjenicu da su karteli pod njihovim budnim okom i da ih ubuduće neće olako shvatati.
Autori: Marko Đorđević and Nikola Ivković
