,,Dobro korporativno upravljanje se odlikuje prosperitetom i predanošću.’’
Toba Beta
Faktore životne sredine, društva i korporativnog upravljanja (,,ESG’’) sve više koriste investitori koji žele da procene održivost i rizike kompanija. Vlade širom sveta sveta krenule su da pridaju ogroman značaj usklađivanju zakona sa ESG principima. U našim prethodnim člancima pokrili smo elemente ESG-a koji spadaju pod slova ,,E’’ i ,,S’’, ostavljajući slovo ,,G’’ za kraj.
„G“ se odnosi na upravljanje kompanijom i pokušava da razmrsi procese upravljanja, organizacije i donošenja odluka kompanije, pri čemu je transparentnost ključna reč. Organizacija kompanije se može posmatrati u širem značenju koje obuhvata sve zainteresovane strane u kompaniji ili u užem značenju koje podrazumeva samo menadžment i vlasnike kapitala. Za potrebe ovog članka, fokusiraćemo se na odnos menadžmenta i vlasnika kapitala, isključujući zaposlene pošto su oni obuhvaćeni pod „S“.
Pojava društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava omogućila je razdvajanje akcionara i menadžmenta, stvarajući jaz između ove dve grupe, koji je vremenom sve veći, posebno u okviru velikih multinacionalnih kompanija. Akcionari su najviše zainteresovani za grafikone učinka i profitne marže. Da bi podstakli menadžere da se usredsrede na profitne marže, vlasnici akcija su vezali kompenzaciju menadžera za dividende i učinak profita. Ovo je stvorilo situaciju u kojoj su menadžeri stekli dominantnu moć́ u kompaniji, a vlasnici akcija izgubili su konce da prate i kontrolišu ponašanje menadžera.
Ovo je momenat u kome ,,G’’ kao element ,,ESG’’ stupa na scenu da analizira koliko je upravni odbor transparentan, uravnotežen i usklađen. „G“ prati upravni odbor i meri, između ostalog, strukturu odbora, koliko je raznolika ili efikasna, kolika je naknada menadžerima, da li postoje kodeksi ponašanja, da li postoje mehanizmi izveštavanja i koliko su strogi, da li postoje procene izloženosti riziku i koji su standardi koji se primenjuju, kakva je poreska politika, da li postoje kodeksi ili pravila protiv mita, itd.
Zašto bi bilo kom investitoru stalo do toga da odbor bude raznolik? Osim principa jednakih mogućnosti, raznovrsni odbor stvara i druge korporativne koristi – različito posmatranje stvari pomaže u donošenju kvalitetnijih odluka, zastupljenost manjina dovodi do većeg prisustva na tržištu. Dodatno, postoje neka istraživanja prema kojima kada je žena u ulozi menadžera da je kompanija manje sklona riziku, dok muškarci više preuzimaju rizik i oni zajedno čine uravnotežen odbor sa neophodnom dozom rizika. Ova raznolikost i zastupljenost u menadžmentu kompanije donosi promišljenije i naprednije poslovne odluke, zbog čega neke kompanije usvajaju politike raznolikosti odbora, kao što su British American Tobacco, Nordea ili Arcelik.
Najaktuelnije teme pod „G“ su definitivno kompenzacije menadžera, kao i poreske politike. Pored toga „zlatni padobrani’’ su jedna od najzanimljivijih tema u korporativnom svetu. U nekim kompanijama, neki izvršni direktori su uspeli da ispregovaraju takve „zlatne padobrane’’ da kompanije u kojima su radili nisu mogli da priušte da ih otpuste. Ovo je pozicija u kojoj kompanija ne može da otpusti izvršnog direktora, čije su loše odluke i loše upravljanje dovele kompaniju do ivicu bankrota. Zbog toga je politika kompenzacije veoma važna, jer može pokazati kakvo je ponašanje menadžera i da li menadžer drži prejak kontrolu nad kompanijom.
Porez je još jedna od bitnijih tema, posebno kada su u pitanju multinacionalne kompanije. Nedavno smo imali priliku da uočimo kakva se „prašina’’ digla oko oporezivanja bogatih. Investitori više vole da smanje poreske troškove, ali svako izbegavanje poreza može se vratiti sa kamatom. Bukvalno. Jedan od najpoznatijih slučajeva u ovoj temi je Apple protiv Evropske Komisije za porez od 13 milijardi evra (plus kamate), koji se završio u korist kompanije Apple. Tehnološke kompanije su već poznate po svom ukusu za „dupli irski sa holandskim sendvičem’’ ali Apple i dalje želi da javnost misli da Apple ne želi da izbegava poreze i razume društvenu ulogu poreza.
ESG želi da kompanije primenjuju više standarde od onih predviđenih zakonom. Zakon je samo minimum i primena samo minimuma ne pokazuje dobru ESG kompaniju. Zbog toga kompanije usvajaju različite politike korporativnog upravljanja kako bi pokazale svoje „G“ standarde.
Što se tiče zakona, evo kratkog pregleda „G“ pravne pozadine u Evropskoj uniji i Srbiji.
Kao i za sve aspekta ESG-a, glavna regulativa za korporativno upravljanje je Direktiva o nefinansijskom izveštavanju („NFRD“) koja je uvela ESG pravila izveštavanja. Izveštavanje iz NFRD-a je do sada obavezno samo za velike kompanije, međutim, sve više kompanija uključuje ESG aspekte u svoje izveštaje kako bi privukle investitore.
Štaviše, pravila EU zakona o kompanijama takođe pokrivaju izveštavanje o korporativnom upravljanju. Najvažnije direktive su: Direktiva 2007/36/EC koja utvrđuje određena prava za akcionare u kotiranim kompanijama, koja je izmenjena Direktivom (EU) 2017/828 sa ciljem da podstakne dugoročnije angažovanje akcionara. Pored toga, Uredba Komisije za sprovođenje (EU) 2018/1212 iz 2018. koja postavlja minimalne zahteve u pogledu identifikacije akcionara, prenosa informacija i olakšavanja ostvarivanja prava akcionara.
Glavni izvori korporativnog upravljanja u Srbiji su Zakon o privrednim društvima i Zakon o tržištu kapitala. Pravila korporativnog upravljanja se obično prikupljaju i sistematiziraju u internom kodeksu korporativnog upravljanja. Neki od primera kodeksa upravljanja u Srbiji su oni koje nude Beogradska berza i Privredna komora Srbije.
Zanimljiva novina u srpskom korporativnom pravu su pravila o naknadama direktorima koja su kreirana kako bi se uvela veća transparentnost po ovom pitanju. Ove novine su bile posebno usmerene na javna akcionarska društva koja sada moraju da imaju politiku obeštećenja i obavezu izveštavanja o naknadama. Ovaj izveštaj mora biti javno dostupan najmanje deset godina. Ovo je samo još jedan primer važnosti transparentne kompenzacije direktora za održivo korporativno upravljanje.
Svet belih okovratnika nam je dao mnogo fascinantnih priča, ne možemo a da se ne divimo genijalnosti preduzetnika i izvršnih direktora, ali ne možemo zaboraviti da su njihove odluke srušile mnoge snove, mnoge ljude ostavile bez krova nad glavom i na kraju mnoge džepove ostavile praznim.
Nemanja Sladaković, Milica Novaković, Teodora Ristić
