Dana 27. aprila 2017. godine, Generalni advokat Suda pravde Evropske unije, gospođa Juliane Kokott, iznela je mišljenje u kojem je navela da stvaranje zajedničkog poslovnog poduhvata može biti predmet kontrole evropskih vlasti samo u određenim slučajevima: isključivo formiranje „potpuno funkcionalnih“ zajedničkih poslovnih poduhvata, samostalnih entiteta koji će obavljati sve funkcije privrednog subjekta, treba da bude predmet zvaničnog ispitivanja. Prema rečima respektabilnog autora mišljenja, ovo pitanje, ma koliko tehničko u svojoj biti, ima „praktičan značaj“ za nacionalna i evropska tela za zaštitu konkurencije, ali i za privredne subjekte, budući da se odnosi kako na pitanje tumačenja člana 3 Uredbe o kontroli koncentracija Evropske unije, tako i na pitanje podele nadležnosti između Evropske komisije („Komisija“) i nacionalnih tela za kontrolu koncentracija.
Autoritativno mišljenje gđe Kokott dato je u iščekivanju preliminarne odluke Suda pravde Evropske unije vezane za planirani poslovni poduhvat u austrijskom sektoru proizvodnje i prodaje asfalta. Predmetni poduhvat podrazumeva zajedničko ulaganje od strane dva društva, Austria Asphalt GmbH & Co OG („AA“) i Teerag Asdag AG („TA“). Ukratko, predložena transakcija uključuje preduzimanje sledećih koraka: 1) osnivanje novog društva u čijem će osnovnom kapitalu AA i TA imati po 50% udela, 2) prenos vlasništva nad asfaltnim postrojenjem od strane TA novoosnovanom društvu, te 3) (simultano sa drugim korakom) promena kontrole nad predmetnim postrojenjem (iz samostalne u zajedničku). Konačno, kada zajednički poslovni poduhvat postane operativan, asfaltno postrojenje bi opskrbljivalo asfaltom samo AA i TA, bez značajnog samostalnog prisustva na tržištu.
Imajući u vidu prethodno opisan scenario, austrijski Vrhovni sud je Sudu pravde Evropske unije uputio pitanje koje se odnosi na predloženi sporazum između AA i TA, te podložnost takvog sporazuma evropskom režimu kontrole koncentracija. Osnovno pitanje nacionalnih vlasti bilo je: da li promena iz samostalne u zajedničku kontrolu nad asfaltnim postrojenjem predstavlja koncentraciju uprkos tome što zajednički poslovni poduhvat koji nastaje kao rezultat predložene transakcije nije potpuno funkcionalan?
Zainteresovane strane su zauzele suprotstavljene pozicije. Sa jedne strane, AA je iznelo tvrdnju da samo zajednički poslovni poduhvati koji su potpuno funkcionalni potpadaju pod režim kontrole koncentracija Evropske unije. Navedeni argument je bio prevashodno zasnovan na članu 3(4) Uredbe o kontroli koncentracija Evropske unije, a prema kojem koncentracija nastaje isključivo stvaranjem zajedničkog poslovnog poduhvata koji ima trajno obavljati sve funkcije samostalnog privrednog subjekta. S druge strane, Komisija je zauzela stav da promene u kontroli nad postojećim privrednim subjektom moraju biti podvrgnute pravilima o kontroli koncentracija, čak i kada ciljno društvo nije potpuno funkcionalan entitet. Dodatno, predstavnici Komisije su istakli da bi primena kriterijuma potpune funkcionalnosti mogla doprineti stvaranju svojevrsne praznine u sprovođenju pravila Evropske unije o kontroli koncentracija.
Generalni advokat, gđa Kokott, iznela je mišljenje u korist AA. „Stvaranje zajedničkih poslovnih poduhvata – bilo to putem formiranja potpuno novih privrednih subjekata ili konverzije postojećih u zajedničke poduhvate – podleže režimu kontrole koncentracija u EU samo ako su subjekti u pitanju potpuno funkcionalni“1, saopšteno je. „Samo to je scenario koji dovodi do promena u strukturi tržišta, i to takvih promena koje bi opravdale kontrolu koncentracija. Ako bi, u suprotnom, došlo do stvaranja zajedničkog poduhvata koji nije u potpunosti funkcionalan, jedino što bi (eventualno) bilo potrebno preduzeti jeste ispitivanje moguće koordinacije ponašanja dva kontrolna društva na tržištu, kao deo saradnje ovih društava u okviru zajedničkog poduhvata.“2 Nadalje, gospođa Kokott je izrazila snažno neslaganje sa stavom Komisije o potencijalnoj opasnosti od stvaranja praznine u sprovođenju režima kontrole koncentracija. Ona je, naime, istakla da bi primena kriterijuma potpune funkcionalnosti upravo usmerila pažnju Komisije na „one transakcije koje su zaista relevantne sa stanovišta strukture tržišta.“3
Iako mišljenje Generalnog advokata nije obavezujuće, isto je sugestivno u pogledu toga kako bi sudije trebalo da odluče u predmetu. Štaviše, sve dok nije drugačije rešeno putem obavezujućeg akta, predmetno mišljenje neupitno predstavlja autoritativan odgovor na pitanja adresirana u istom. Konačna odluka suda u predmetnoj stvari očekuje se u roku od nekoliko meseci.
Integralni tekst mišljenja može se pronaći na sledećoj internet strani.
————————————-
